Nikolina Mrđa pohvaljena na literarnom konkursu povodom obilježavanja Dana RS

Učenica prvog razreda gimnazije u našoj školi, Nikolina Mrđa, potvrdila je poetski talenat na literarnom konkursu na temu „Republika Srpska“. Konkurs su  raspisali Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske i Republički pedagoški zavod povodom obilježavanja Dana Republike Srpske – Stefandana.

Nikolinin rad našao se u konkurenciji 205 učeničkih literarnih radova iz 32 srednje škole. Pored tri nagrađena rada, komisija je pohvalila još pet radova, a Nikolinin rad je prvi među pohvaljenima.

Da bismo saznali nešto više o njenim ranijim uspjesima i razvijanju poetskog talenta, uzeli smo kratku izjavu.

„Ovo je bio još jedan od rezultata u nizu.U osnovnoj školi sam takođe učestvovala na različitim konkursima, a postignutim rezultatom sam zaista zadovoljna. Razvila sam ljubav prema pisanju poezije još u ranom djetinjstvu i pisanjem se bavim preko šest godina. U početku sam to smatrala hobijem i načinom da se opustim, međutim, za vrlo kratak period pisanje je postalo moja velika ljubav. Pomaže mi da ispoljavam sopstvene misli, osjećanja, stavove, ali i da razumijem iste kod drugih ljudi, u djelima koje čitam itd. Pišem pjesme svih vrsta poput ljubavnih, istorijskih, socijalnih, deskriptivnih, ali kao najvažniji motiv u većini njih izdvojila bih kolektivni duh naroda. Za mene poezija kao umjetnost predstavlja misaoni svijet jednog pojedinca i svakom bih preporučila da život sagleda iz ugla pjesnika. Svako od nas može da napiše pjesmu, ali za mene lično, pjesnik si onoliko koliko tu pjesmu osjećaš u sopstvenim dubinama…“, izjavila je Nikolina Mrđa.

Nikolina je redovan član Literarne i Novinarske sekcije u našoj školi, te joj želimo još mnoštvo uspjeha i pozitivnih rezultata na ovom polju.

Бесконачно хвала


Чујеш ли, ђаче, одјек топова,
чујеш ли далеки корак чете?
Пред тобом су стотине гробова,
ђаче, сви они журно ка небу лете.

Знај, за тебе су животе дали,
знај, за тебе су са славом пали.
Знај, да ни тренутка нису стали,
ђаче, не сјећаш се, био си мали.

Српско име и крст око врата,
чинили су их заједно јачим од рата.
Не заборавивши их, мајке годинама чекају,
ђаче, синови им сада у облацима вјекују.

Видиш ли сада, кад смо сви као једно,
видиш ли сада шта нам је вриједно.
Због кога палиш свијећу и коме је вјечна слава,
ђаче, дугујеш им, бесконачно хвала.

Novinar: