„Доћи ће бољи дани“говорио је ујка Бата,
Сваки пут кад би неко поменуо ток рата.
Био сам мали, али сјећам се добро свега,
Када су неки људи дошли и одвели нам њега.
Сјећам се мајчиних крика, док низ лице јој сузе теку,
Прича из градских улица, да воде га на ливаду неку.
Нисам то схватао тада, мислио сам, вратиће се Бата,
И сваки дан сам чекао да дође свршетак рата.
Сјећам се, тог јутра, пробудио ме неки звук,
Понављао се врло дуго, а онда је настао мук.
Мајка је плакала, дуго и тихо,
У граду се није смијао нико.
Питао сам се гдје су ђаци, и гдје су нестали сви,
Чекао сам иза ћошка Даницу из петог три.
Али ни она није дошла, баш као ни ујка Бата,
А ја и даље чекам да се сврши вријеме рата.
Маријана Мрђа
